ЕТНО НАКИТ

ПЛАСТРОН Женска ношња из Босилеграда специфична је по богато украшеном пластрону (грудном уметку) Преко њега су се носиле масивне огрлице са нанизаним новчићима у неколико редова, које су некада покривале читаве груди.

ГРУДЕНЧЕ
Поред металног новца, изузетно је популаран накит од ситних, разнобојних стаклених перлица плетених у геометријске шаре (колани и огрлице). На слици видите ГРУДЕНЧЕ.

ПЧИЊСКЕ МРЕЖИЦЕ, носе се око врата. Израђивале су се низањем перли на коњску струну, чиме су се добијале траке са геометријским орнаментима. Главно обележје, као и на самој ношњи, био је мотив ромба.

ГУГУТКА, накит у облику троугласте мреже од перлица- манистре. Носио се на предњој страни кошуље у виду пластрона. Њен основни украс био је стилизовани ромб, познат као „реснато коло”.

БЕЛЕЗИКЕ Белезике представљају специфичан традиционални женски накит, дуже, раскошније огрлице које се носе ПРЕКРШТЕНЕ ПРЕКО ГРУДИ и неизоставни су део богате пчињске народне ношње.

ЖЕНСКИ ПЧИЊСКИ ЧУСТЕЦИ, веома популарни украси од перлица који су се израђивали по наруџбини за свечане прилике и кићење невеста. Носили су се око врата.

МРЕЖИЦА, ЧУСТЕК И ГУГУТКА

КОЛОВОДНИК рађен сличном, препознатљивом техником као и белезике – низањем и мрежастим повезивањем ситних чешких стаклених перлица (манистри) у различитим бојама. Док белезике иду око врата, коловодник се носи на руци.

ЂЕРДАНИ ОД ДУКАТА. У традиционалној култури Шумадије, златни дукати као накит представљали су много више од обичног украса – они су били главни показатељ економске моћи, породичног статуса и друштвеног престижа сеоских домаћинстава током 19. и почетка 20. века.

СМИЉЕВАЦ Оглавље, односно капе, типа смиљевац су се носиле широм Србије и у зависности од краја до краја изгледале су различито. У основи све су имале смиље и новчиће и представљале су пре свега неке врсте капа чији је главни и најукрашенији део био на самом врху главе и напред, док је потиљак главе неретко био покриван нашивеном марамом-тзв.убрадачом.