ЕТНО НАКИТ
НАКИТ БОСИЛЕГРАДСКОГ КРАЈИШТА
Овај накит представља аутентичан спој метала (сребра, месинга, кованих новчића) и ситних стаклених перлица, који употпуњује богату народну ношњу овог краја.

ПЛАСТРОН Женска ношња из Босилеграда специфична је по богато украшеном пластрону (грудном уметку) Преко њега су се носиле масивне огрлице са нанизаним новчићима у неколико редова, које су некада покривале читаве груди.

ГРУДЕНЧЕ
Поред металног новца, изузетно је популаран накит од ситних, разнобојних стаклених перлица плетених у геометријске шаре (колани и огрлице). На слици видите ГРУДЕНЧЕ.
НАКИТ ПЧИЊСКОГ ОКРУГА
Пчињски етно накит представља један од најнеобичнијих и најпрепознатљивијих делова српске традиционалне женске ношње. Главни и препознатљиви мотив на целој пчињској ношњи, па и накиту је ромб, који се понавља у различитим бојама и величинама. Док се у многим крајевима Србије традиционални накит израђивао од сребра, филиграна или новчића, у Пчињи (околина Врања и планине Козјак) доминира ручни рад од ситних стаклених перли — манистре.

ПЧИЊСКЕ МРЕЖИЦЕ, носе се око врата. Израђивале су се низањем перли на коњску струну, чиме су се добијале траке са геометријским орнаментима. Главно обележје, као и на самој ношњи, био је мотив ромба.

ГУГУТКА, накит у облику троугласте мреже од перлица- манистре. Носио се на предњој страни кошуље у виду пластрона. Њен основни украс био је стилизовани ромб, познат као „реснато коло”.

БЕЛЕЗИКЕ Белезике представљају специфичан традиционални женски накит, дуже, раскошније огрлице које се носе ПРЕКРШТЕНЕ ПРЕКО ГРУДИ и неизоставни су део богате пчињске народне ношње.

ЖЕНСКИ ПЧИЊСКИ ЧУСТЕЦИ, веома популарни украси од перлица који су се израђивали по наруџбини за свечане прилике и кићење невеста. Носили су се око врата.

МРЕЖИЦА, ЧУСТЕК И ГУГУТКА

КОЛОВОДНИК рађен сличном, препознатљивом техником као и белезике – низањем и мрежастим повезивањем ситних чешких стаклених перлица (манистри) у различитим бојама. Док белезике иду око врата, коловодник се носи на руци.
НАКИТ У ШУМАДИЈИ
Традиционални шумадијски накит је претежно металан, кован и масиван. Њега су израђивале градске занатлије – кујунџије и филигранисти. Уз то, велика пажња се поклањала украшавању главе девојака.

ЂЕРДАНИ ОД ДУКАТА. У традиционалној култури Шумадије, златни дукати као накит представљали су много више од обичног украса – они су били главни показатељ економске моћи, породичног статуса и друштвеног престижа сеоских домаћинстава током 19. и почетка 20. века.

СМИЉЕВАЦ Оглавље, односно капе, типа смиљевац су се носиле широм Србије и у зависности од краја до краја изгледале су различито. У основи све су имале смиље и новчиће и представљале су пре свега неке врсте капа чији је главни и најукрашенији део био на самом врху главе и напред, док је потиљак главе неретко био покриван нашивеном марамом-тзв.убрадачом.
НАКИТ БИНАЧКЕ МОРАВЕ- ГЊИЛАНЕ

Традиционални етно накит из Гњилана и Косовског Поморавља препознатљив је по израђеним детаљима од разнобојних стаклених перлица (МАНИСТРИ). Овај накит је представљао обавезан део свечане народне ношње

ГЊИЛАНСКИ ЂЕРДАНИ (ЈЕРДАНИ) Израђеним од разнобојних стаклених перлица (МАНИСТРИ).
НАКИТ БЕОГРАДСКЕ ПОСАВИНЕ

УБОДАЧЕ (ИГЛЕ ЗА КОСУ) Носиле су се како би причврстиле конђу- оглавље удате жене у Београдској посавини. Израђивали су их филиграни.

