МАНАСТИРИ

Шест српских манастира су уврштени на ЛИСТУ СВЕТСКЕ БАШТИНЕ UNESCO-а. Ових шест манастира чине језгро српске културне баштине која има признат универзални значај за човечанство. Остали познати манастири (попут Манасије или Жиче) за сада се налазе само на помоћној (тентативној) листи и чекају на пуноправни упис. Сви они су уврштени у оквиру већих културно – историјских целина, а ово је њихов комплетан списак.
1. Целина „Стари Рас и Сопоћани” (уписана 1979. године)
Овај комплекс обухвата средњовековне споменике у околини Новог Пазара, међу којима су два велика манастира и једна од најстаријих цркава:

Фотографија: „Манастир Сопоћани“ аутора Павла Марјановића, лиценцирана под CC BY-SA 3.0.

Манастир Сопоћани:

Задужбина краља Стефана Уроша I. Познат је по фрескама које представљају врхунац византијског сликарства 13. века међу којима се истиче „Успење Пресвете Богородице“

Фрескосликарство у Сопоћанима представља сам врхунац византијске уметности палеологовске ренесансе. Чувена фреска „Успење Пресвете Богородице“ на западном зиду задивљује светске историчаре уметности својом монументалношћу и лепотом.

Фотографија: „Ђурђеви Ступови (2008)“ аутора Lumen roma, доступна под слободном лиценцом Creative Commons.

Манастир Ђурђеви Ступови:
Једна од најстаријих задружбина Стефана Немање из 12. века, препознатљива по свом положају на брду и специфичној кули. Назив манастира потиче од старосрпске речи „ступови“, што означава велике куле-пиргове. Две монументалне куле на улазу подигао је Стефан Немања у знак захвалности Светом Ђорђу што га је избавио из тамнице.

Фотографија: „Петрова црква у Расу“ аутора Павла Марјановића, лиценцирана под CC BY-SA 3.0.

Петрова црква, (Црква Светих апостола Петра и Павла) у Новом Пазару
У овој целини је и Петрова црква, најстарији активни црквени објекат у земљи, али она има статус цркве, а не манастира.

Ова ротонда из 9. века је најстарији сачувани споменик црквене архитектуре у Србији. У њој се налазио центар Рашке епископије, а ту је крштен и Стефан Немања пре него што је започео успон династије.

2. Целина „Средњовековни споменици на Косову и Метохији” (уписани 2004–2006. године)
Ова заштићена група обухвата три манастира и једну катедралну цркву, који се због безбедносних услова налазе и на UNESCO листи угрожене светске баштине Под овим званичним заједничким називом UNESCO води ова четири бисера српске културне баштине .

Фотографија: Manastir Visoki Dečani аутора Pudelek, лиценцирано под CC BY-SA 3.0.

Манастир Високи Дечани:

Задужбина краља Стефана Дечанског, позната по својој монументалној архитектури од мермера и преко 1.000 очуваних фресака.
Фасада је обложена блоковима двобојног мермера (светложутог и црвенкастог) у романичком стилу – Високи Дечани су препознатљиви по својој раскошној спољашњости од полираног мермера коју је клесао мајстор Фра Вита из Котора. Овај стил спаја традиционалну православну византијску основу са романским утицајима са Јадрана. Изградњу Високих Дечана започео је краљ Стефан Дечански, али је након његове смрти радове завршио његов син, цар Душан. Због тога су обојица осликани на ктиторским портретима и деле статус оснивача овог велелепног храма.

Фотографија: Пећка патријаршија аутора Bujar Imer, лиценцирано под CC BY-SA 3.0.

Манастир Пећка патријаршија:

Комплекс од четири спојене цркве који је вековима служио као седиште српских архиепископа и патријараха.

Пећка патријаршија је јединствена јер је чине четири храма подигнута један уз други током 13. и 14. века. Све четири цркве су повезане великом заједничком отвореном припратом коју је подигао архиепископ Данило II.

Фотографија: „Манастир Грачаница“ аутора Prishtina, под CC BY-SA 4.0.

Манастир Грачаница:

Најлепша здужбина краља Милутина саграђена у 14. веку, која представља врхунац косовско-метохијске архитектонске школе

Манастир Грачаница је подигнут 1321. године и сматра се градитељским крунским достигнућем српско-византијског стила. Црква има складну структуру уписаног крста са пет купола која делује као да тежи ка небу.

Фотографија: „Богородица Љевишка – лепота у оковима“ аутора Geoastra, под CC BY-SA 4.0.

Богородица Љевишка :

Четврти објекат у овој целини је црква Богородица Љевишка у Призрену, која је такође под заштитом, али има статус градске катедралне цркве.
Богородица Љевишка је древна катедрална црква која се налази у самом старом језгру града Призрена. Ову запуштену цркву је почетком 14. века потпуно обновио и претворио у своју задужбину краљ Милутин.

3. Манастир Студеница
Фотографија: „Манастир Студеница“ аутора Ђорђа Станојевића,
под лиценцом CC BY-SA 3.0.

Манастир Студеница:

Уписан је као самосталан локалитет. Сматра се најважнијим српским манастиром, а основао га је Стефан Немања крајем 12. века. Овај манастир чува непроцењиве фреске и мошти утемељивача династије Немањића.

СТУДЕНИЦУ је подигао као своју главну задужбину и гробну цркву крајем 12. века. Овај манастир се сматра мајком свих српских светиња због свог огромног утицаја на развој духовности и уметности.

4. Свети Георгије (Свети Ђурађ) у Брзави:
Фотографија: „Манастир Свети Ђурађ“, доступна под лиценцом Creative Commons (CC BY-SA).

Свети Георгије (Свети Ђурађ) у Брзави:

Овај манастир се заправо налази у Румунији, у региону Баната (место Брзава/Берзаска), а традиција га везује за ктиторство српског деспота Јована Бранковића крајем 15. века, док новија истраживања помињу и раније корене из доба краља Милутина. Манастир је и данас важан духовни центар за српску заједницу у Румунији.