НАРОДНЕ НОШЊЕ
НАРОДНЕ НОШЊЕ КОРЕОЛОШКИХ ОБЛАСТИ СРБИЈЕ
БЕОГРАДСКА ПОСАВИНА
Народна ношња Београдске Посавине развијала се на подручју уз Саву, у околини Београда. Одликује се спојем шумадијских утицаја и локалних елемената.
• Кошуља – ОПЛЕЋАК и сукња – СКУТЕ најчешће од платна, украшена везом и чипком.
• Сукња прекаченка- ПРЕКАЧА, вунена сукња ткана у разним бојама чији су се крајеви спреда подизали и качили позади (“прекачињали”- отуда ПРЕКАЧЕНКА или прекача) откривајући дугу везену сукњу-скуте.
• Сукња паргарка – ПАРГАР, набрана, фалтана, једнобојна, обично тамних боја са оскудним везом. Носиле су је старије жене.
• Кецеља – често од плиша или финије тканине, украшена богатим везом са цветним мотивима.
• Јелек – прслук од кадифе, украшен срмом, златовезом и свиленим гајтанима.
• Појас – служи за учвршћивање и као украсни део ношње. Појас су често красиле металне копче- ПАФТЕ
• Чарапе – вунене, често украшене.
• Опанци – традиционална кожна обућа. Касније, са утицајем града, у Београдској посавини уместо опанака носиле су се ципелице.
• Оглавље УДАТЕ ЖЕНЕ- КОНЂА. Средином 19-тог века била је веома висока, личила на рог који стоји на глави. Била је украшена дукатима.
• Кошуља – основни одевни предмет, најчешће светле боје, од кудељиног платна, дугачка, набрана у струку.
• Гаће ношене су испод кошуље, широких ногавица до чланака
• Дорамак традиционални мушки горњи одевни хаљетак, од домаћег сукна, без рукава, спреда расечен и дужине углавном до појаса.
• БРИЧ ПАНТАЛОНЕ– карактеристичне панталоне ужег кроја.
• Појасеви- КАНИЦЕ
• ФЕРМЕН и АНТЕРИЈА
Мушко празнично одело од чоје. Фермен- прслук иде до паса. Без рукава је, носи се преко антерије.
Укусно су извезени бућмом (гајтаном) и са пуцадима низ прса
• На глави се носио сламни или филцани шешир или шајкача
• На ногама били су опанци
ШУМАДИЈА
Шумадијска народна ношња препознатљива је по својој лепоти, богатом везу и живописним бојама, а сматра се једним од главних симбола српског народног идентитета.
• Кошуља: Богато и ручно украшена везом, најчешће на рукавима и око врата. Рукави често имају и посебне украсне машнице.
• Јелек: Прслук израђен од плиша или чоје, раскошно украшен златовезом (златним нитима).
• Сукња: Ручно ткана и ситно плисирана (наборана), углавном са пругастим или цветним мотивима дуж доње ивице.
• Кецеља: Носи се преко сукње, најчешће израђена од памучног плиша и богато украшена цветним ручним везом.
• Тканица (каница, појас): Ручно ткани појас са карактеристичним шарама који се обмотава око струка.
• Чарапе: Ручно штрикане од вуне, које се потом додатно везу цветним мотивима у живим бојама.
• Опанци: Традиционална кожна обућа са препознатљивим „кљуном“ на врху и кожним каишевима.
- Кошуља: Израђена од белог памучног или ланеног платна, са дискретнијим везом у односу на женску, често рађеним техником покрстице.
- Јелек (прслук): Мушки прслук који се носи преко кошуље, обично тегет, црне или зелене боје, украшен везом од гајтана (црних или златних).
- Чакшире (брич панталоне): Карактеристичне чакшире које су у горњем делу (око бутина) широке, а од колена надоле се нагло сужавају. Најчешће су у зеленој или тегет боји.
- Тканица (каница, појас): Широки, ручно ткани вунени појас који се чврсто обмотава око струка.
- Шајкача: Традиционална мушка капа направљена од чоје, у препознатљивом облику слова В.
- Чарапе: Вунене чарапе, ручно плетене и украшене везом до колена.
- Опанци: Кожни опанци са „кљуном“, израђени од штављене говеђе или свињске коже.
Традиционално се ови делови израђују ручно од природних материјала као као што су вуна, памук, лан и кожа.
БОСИЛЕГРАДСКО КРАЈИШТЕ
Женска ношња овог краја је далеко богатије украшена и префињенија од грубих платнених одевних предмета које су носили мушкарци.
Кошуља, бела хаљина – дугачка кошуља од конопље или платна, са везеним рукавима и горњим делом.
Саја или сукман – црна вунена горња хаљина са украшеним попрсјем, рукавима и рубом
Скутача, запрешка – кецеља ткана од вуне, са хоризонталним пругама у неколико боја, понекад и са срмом.
Појас – тешки појас ткан сличном техником као и кецеља, затим сечен и шивен.
Џубе или литак – дугачак прслук без рукава од тамне вунене тканине, постављен или непостављен, који се зими носи преко саја. Жене су је украшавале златним, а девојке сребрним нитима и шљокицама.
Футаљка или тулбен (турбан) – покривка за главу коју носе удате жене, дугачка марама која је висила низ леђа, понекад довољно дугачка да досеже до колена.
Забратка – једноставна бела марама, или црне боје за жаловање, која се носила у најисточнијем делу Србије. У међуратном периоду почеле су да се носе шарене, комерцијално штампане мараме (шамије). Mарама је била везана на потиљку, тако да су врх мараме и коса исплетена у танке плетенице висиле низ леђа. Верује се да је забратка била део сложенијег женског покривала за главу.
Павти – украси за појас – сребрни или од месинга.
Ђердани – огрлице од нијела причвршћене за горњи део саје.
Игле – разне игле које се користе за украшавање футаљке или за држање мараме на месту.
Вунене чарапе
Опанци прешњаци – пресни, односно сирови опанци, од усољене и на сунцу осушене свињске, козје, говеђе или бивоље коже. Кројени су према облику и величини стопала, а опутом провученом кроз отворе или омчице дуж ивице формиран им је облик и причвршћивани су за ногу. Лице опанка прешњака је веома плитко и често само делимично покрива горњи део стопала
Kошуља – кошуља од конопље или платна, некада дужине и до средине бутина, без везених украса.
Беневреци (бревеници) – панталоне, које су се раније израђивале од топлог, али финог белог, али од почетка 20. века углавном од тамног сукна.
Вунене чарапе – високе беле чарапе које се носе преко панталона, плетене од небељене вуне.
Опанци прешњаци – од свињске, козје, говеђе или бивоље усољене, осушене сирове коже, посувраћени тек толико да покривају прсте.
Појас – широки вунени појас, тамнијих тонова црне, црвене, браон или тамно плаве боје.
Долактеник, дорамче, лактан, џубе – отворени прслук или јакна, до испод колена, са краћим рукавима до лактова, некад украшен белим гајтаном. Преклапа се и запаше појасом.
Гуњче, долама – отворени дуги прслук за зиму , носи се преко, везан појасом
Палта – кратки кожни прслук, обшивен и постављен крзном, носи се у свечаним приликама или као зимска одећа
Шубара – висока крзнена капа, направљена од белог, жућкастог или црног небељеног руна.
ШОПСКА НОШЊА
Шопсу ношњу носило је становништво Шоплука — географске и етнографске регије која обухвата југоисточну Србију, западну Бугарску и источну Северну Македонију. Због планинског терена у коме су Шопи живели, ова ношња је пре свега била практична, топла и прилагођена сточарском начину живота, али и изузетно богата детаљима.
Оно што шопску ношњу чини посебном јесте спој једноставних, грубљих материјала (попут сукна и конопље) са јарким, живим бојама и густим везом.
Женска ношња је изразито колоритна, са доминацијом црвене, црне и беле боје, уз карактеристичне златне и сребрне нити.
Кошуља (Руба): Дугачка кошуља од конопљаног или памучног платна. Рукави и руб кошуље су богато извезени густим геометријским мотивима, најчешће црвеним концем.
Сукно (Литак): Горња хаљина без рукава, направљена од црног или тамноплавог домаћег сукна. Она је отворена спреда и препознатљива је по богатој декорацији од срме (златних и сребрних нити) и гајтана око врата и на грудима.
Појас: Широк, ткали се у јарким бојама (углавном црвеној), омотавао се неколико пута око струка и служио је да учврсти одећу.
Прегача (Фута / Вута): Носила се преко литка. Често је била пругаста или са ситним геометријским шарама, усклађена са бојама појаса.
Оглавље: Девојке су косу плеле у кике и украшавале је новчићима, док су удате жене носиле мараме (шамије) или посебне капе украшене пафтама (металним копчама) и накитом.
МАЧВА
Мачванска народна ношња представља изузетно богату и елегантну одевну целину која географски и стилски чини прелазну зону између централне Србије (Шумадије) и равничарске Војводине.
ПИРОТ
Пиротска народна ношња припада шопском тиму одевања и одликује се једноставнијим, углавном архаичним кројевима прилагођеним планинским условима овог краја
ПЧИЊА
Пчињска народна ношња, карактеристична за врањски крај и слив реке Пчиње, препознатљива је по својој колоритној орнаментици и богатом везу у коме доминирају црвена, црна и тамноплава боја, а најпрепознатљивији симбол је ромб.
БИНАЧКА МОРАВА
Народна ношња Биначке Мораве (предео око Гњилана, Витине и ширег Косовског Поморавља) представља једну од најраскошнијих, најженственијих и најбогатије декорисаних српских ношњи. Одликује се изразитом визуелном динамиком, сложеним геометријским везом и изузетном архаичношћу.