ОБИЧАЈИ – Фолклорни ансамбл ''Лазарица''

Крсна слава: Слављење породичног свеца заштитника. То је једини српски обичај уврштен на УНЕСКО-ву листу нематеријалног културног наслеђа. Основни елементи без којих слава не постоји су: славски колач, кољиво (жито), свећа и вино. Преноси се са оца на сина.
Заветина (Литије): Сеоска или градска слава. Цело насеље слави истог свеца заштитника. Обичај укључује процесију (литију) која обилази сеоске записе (света стабла, најчешће храстове) како би се заштитила летина од града и непогода.

Рођење и детињство

Бабине: Период од 40 дана након рођења детета када се мајка и новорођенче штите од „нечастивих сила“. Посетиоци доносе поклоне и храну (обавезно питу гужвару „да се момци/девојке уврћу око детета“ и кружне колаче).
Повојница је традиционални српски обичај који означава прву званичну посету новорођеном детету и његовој мајци.
Стрижба (Шишање кумчета): Прво шишање детета када напуни годину дана. Стрижење обавља искључиво крштени кум, који одсеца неколико праменова косе у облику крста и ставља их у чашу са вином или новцем за срећу.

Свадбени обичаји

Кумовство: Кум је сведок пред Богом и сматра се духовним сродником који је важнији од крвног сродства („Бог на небу, кум на земљи“).
Куповина младе & Гађање јабуке: Симболични тестови за младожењу. Пуцањем из пушке у јабуку закачену на највишу тачку у младином дворишту доказује се његова зрелост и способност да заштити породицу.
Наконче: Најмлађе мушко дете из младине нове фамилије које млада подиже и окреће три пута на прагу младожењине куће, ради плодности и рађања мушке деце.

Посмртни обичаји

Даће (Помене): Ручкови за покој душе који се организују након сахране, у трећи, седми и четрдесети дан, као и на пола године и годину дана. Четрдесет дана се сматра периодом током којег душа још увек лута земљом.
Задушнице: Празници посвећени молитвама за умрле (четири пута годишње). Тада се обилазе гробови, пале свеће и дели храна „за душу“.

Божићни циклус

Бадњи дан: Сечење бадњака (храстовог дрвета) рано ујутру. Увече се уноси у кућу заједно са сламом која симболизује пећину у којој је рођен Христ. Вечера је строго посна.
Положајник: Први гост који уђе у кућу на Божић (најчешће мушко дете). Он џара ватру у огњишту бадњаком и изговара благослов за здравље, срећу и напредак стоке и имања.
Чесница: Божићни хлеб у који се ставља новчић (пара), парче бадњака, зрно жита и пасуља. Хлеб се окреће и ломи рукама између укућана, а онај ко пронађе пару верује се да ће имати среће и новца целе године.

Ускршњи циклус

Врбица (Лазарева субота): Празник деце. Деца носе звончиће око врата и врбине гранчице које симболизују палмине гране којима је Христ дочекан у Јерусалиму.
Фарбање јаја: Обавља се на Велики петак. Прво офарбано јаје мора бити црвене боје и назива се Чуваркућа – оно се чува целе године у кући ради заштите од болести и зла.