СТАРИ ЗАНАТИ

Фотографија: „Kazan/cauldron/sljive/plums/rakija” аутора brankomaster, лиценцирана под CC BY 2.0.

Kазанџија:

Мајстор који од бакра прави СУДОВЕ – КАЗАНЕ казане за печење ракије, велике котлове, џезве и посуђе.

Стари мајстор у радионици прави свеће од лоја.

Фотографија: “The candle maker dips the racks of wicks in the wax” аутора slocumjoseph је лиценцирана под CC BY 2.0.

Мумџија:

Мумџија је назив за старог мајстора-занатлију који се бавио израдом свећа од животињског лоја (лојаница) и кувањем сапуна. Реч потиче од турске речи mum што значи свећа.


Фотографија: “Kovač” аутора Janez Novak је лиценцирана под CC BY-SA 3.0.

Ковач:

Занатлија који загрева гвожђе на ватри и чекићем га обликује на наковњу у алат, потковице или ограде.

Мутавџија:

Ткач, занатлија који се бавио ткањем сеоских торбица од козје длаке, а у којима се раније носило вино, со, сир, хлеб, погача или ракија кад је сељак одлазио да ради на њиви или деца у школу.

Клонфер:

Занатлија који ради са лимовима, пре свега на крововима, олуцима и сличним производима од лима приликом изградње грађевинских објеката.

Фотографија: “Schoemaker making a sole of a Serbian traditional Opanak shoe” аутора Ivan Radic је лиценцирана под CC BY 2.0.

Опанчар:

Занатлија који од штављене коже ручно израђује традиционалну народну обућу – ОПАНКЕ.

Фотографија: “Pirotski cilim bombe u pregradama” аутора Orjen је лиценцирана под CC BY-SA 3.0.

Ћилимар- ткач:

Мајстор (најчешће ткачица) који на вертикалном или хоризонталном разбоју од вуне тка ћилиме (најпознатији је Пиротски ћилим) са специфичним геометријским шарама. Шара је идентична на лицу и на наличју.

Фотографија: “Muska narodna nosnja” аутора Ceca Novakovic је лиценцирана под CC BY-SA 4.0.

Абаџија:

Кројач који шије мушку народну одећу од грубог, домаћег сукна (аба).

Налбантин – поткивач:

Налбантин или налбанта је реч турског порекла која означава ковача- поткивача коња. Кроз историју, занати ковача и поткивача су готово увек ишли заједно; данас, мали број ковача се бави поткивањем и негом коњских копита, па су малобројни преостали поткивачи, како за товарне коње, тако и за расна и тркачка грла, постали уско специјализовано занимање.

Фотографија: “Dani Ad Turresa 190709 7” ауторке Roberta F. је лиценцирана под CC BY-SA 3.0.

Грнчар – лончар:

Занатлија који од глине на ГРНЧАРСКОМ ТОЧКУ обликује посуђе (лонце, пеке, сачеве) које се потом пече. Светски познато је грнчарство из села Злакуса, које је под заштитом УНЕСЦО-а.

Лицидер:

Мајстор који прави шарене украсне колаче од меденог теста, међу којима је најпознатије лицидерско срце са огледалцем.

Бачвар – пинтер:

Занатлија који израђује дрвену бурад, бачве, каце и чаброве за вино, ракију или купус.

Рабаџија:

Рабаџија је стара српска реч за човека који превози терет тешким запрежним колима, најчешће воловским или коњским. Ово занимање се назива и кириџија.

Шта рабаџија ради?

  • Превоз робе: Преносе терет, дрва, грађу и друге потрепштине тамо где нема добрих путева.
  • Извлачење дрва: У шумама воловима извлаче стабла јер су јаки и праве мању штету на природи него тешка механизација.
  • Историјски значај: Врхунац овог посла на Балкану био је од средине 19. до средине 20. века

Содаџија:

Содаџија је стари занатлија који је правио и продавао сода воду и друга газирана пића.

Детаљније о овом занату:

  • Производња соде: Обичну воду су под притиском пунили угљен-диоксидом како би добили газирану сода воду у препознатљивим стакленим сифон флашама.
  • Остала пића: Додавањем шећера и различитих екстраката правили су популарна освежавајућа пића попут клакера, оранжаде и кабезе.
  • Употреба: Сода вода се користила за освежење, прављење шприцера и ублажавање киселине у стомак

Фотографија: “Cufflink Filigree3” преко Wikimedia Commons је лиценцирана под CC BY-SA 4.0.

Филигран:

Филигран је мајстор који се бавио старом и тешком вештином обраде племенитиф метала, преплитањем и завртањем танких жица.

  • Значење речи: Назив потиче од латинских речи filum (нит) и granum (зрно).
  • Изглед: Подсећа на фину металну чипку од злата или сребра.
  • Процес: Мајстори савијају, уплећу и спајају танке жице, често додајући ситне металне куглице (зрнца).
  • Статус у Србији: Филигрански занат се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Србије